Izbor prvog motocikla je odluka koja utiče na to koliko ćete brzo napredovati i koliko ćete se prijatno osećati u sedlu. Mnogi kupci gledaju samo izgled i broj kubika, pa se posle nekoliko meseci nađu na mašini koju voze napeto i nesigurno. Dobar prvi motor nije onaj koji najviše može, već onaj koji vam dozvoljava da naučite bez straha, a takav se bira po nekoliko jasnih kriterijuma.
Prvi filter nije ukus nego dozvola. A1 kategorija dozvoljava motocikle do sto dvadeset pet kubnih centimetara i snage do jedanaest kilovata, A2 kategorija motocikle snage do trideset pet kilovata sa određenim odnosom snage i mase, a A kategorija sve motocikle bez ograničenja snage. Zbog toga se prvi motor bira posle odluke koju kategoriju polažete, jer se u suprotnom lako kupi mašina koja se zakonski ne sme voziti. Vožnja motocikla van kategorije za koju imate dozvolu je prekršaj sa ozbiljnim posledicama i problemima sa osiguranjem.
Početnici često misle da će snažniji motor biti stabilniji i mirniji, a u praksi je obrnuto. Snažna mašina reaguje agresivno na najmanji pokret ruke, teža je pri manevrisanju u mestu i mnogo manje oprašta grešku sa gasom u prvoj brzini. Motor manje snage dozvoljava da se veština stiče bez posledica pri svakoj grešci, a to je jedini put do sigurne vožnje. Iskusni instruktori uglavnom preporučuju da prvi motor bude onaj čije mogućnosti prevazilazite posle godinu ili dve, a ne onaj koji od početka niste u stanju da iskoristite.
Visina sedišta je jedan od najvažnijih i najčešće ignorisanih parametara. Kada motor stoji, treba da možete da oslonite stopala tako da imate sigurnu kontrolu nad njegovom težinom, jer se većina padova početnika dešava pri brzini blizu nule, na parkingu ili u koloni. Pravilo koje se koristi u praksi je da oba stopala mogu da dodirnu zemlju barem prednjim delom, a poželjno je i punim stopalom kod prvog motora. Na visinu sedišta se može uticati nižim sedištem, tanjim jastukom i podešavanjem opruga, ali granica postoji.
Motor sa masom od sto pedeset kilograma i onaj sa masom od dvesta pedeset kilograma su dva različita sveta pri parkiranju, okretanju u uskoj ulici i podizanju posle pada. Za početnika je važnija niska ukupna težina i nizak centar težine nego bilo koji podatak o ubrzanju. Način na koji je težina raspoređena se odmah oseti, jer mašina sa težinom niže postavljenom deluje lakšom nego što jeste. Zato se pre kupovine motor obavezno gura rukama po parkingu i skida sa nogare, jer se tako otkriva ono što nijedna tabela ne pokazuje.
Naked motocikli su za većinu početnika najbolji kompromis, jer imaju uspravan položaj tela, dobar pregled saobraćaja i predvidljivu reakciju na gas. Sportski motocikli traže nagnut položaj koji zamara u gradu i imaju karakteristike snage koje najbolje rade na visokim obrtajima. Skuter i motocikli tipa enduro imaju svoje prednosti, gde skuter olakšava gradsku vožnju, a enduro daje visok pogled na saobraćaj i lako manevrisanje, ali sa većom visinom sedišta. Turer i čoper su ugodni na otvorenom putu, ali su teži za sticanje osnovnih veština.
Za prvi motor polovna mašina ima jednu veliku prednost, jer prvo padanje na parkingu boli mnogo manje. Kod polovnog motocikla proveravaju se stanje pneumatika i njihov datum proizvodnje, stanje lančanika i lanca, curenje ulja oko prednjih vilica, rad kočnica i pravilnost okvira. Poseban pažljiv pogled ide na tragove pada, ogrebane ručice i kućišta, jer oni upućuju na to kako je mašina korišćena. Gume starije od pet godina se menjaju bez razmišljanja, čak i kada im šara izgleda dobro, jer guma sa vremenom otvrdne.
Realan budžet za prvi motor uključuje i opremu, a ne samo mašinu. Kaciga, jakna sa zaštitama, pantalone, rukavice i čizme su nešto što se ne kupuje posle prve sezone nego pre prve vožnje, jer se na motoru koža nema rezervnih delova. Praktično pravilo koje se često čuje je da bar jedna petina do jedne četvrtine ukupnog budžeta ide na opremu. Kaciga se kupuje probanjem, jer se dobar model prepoznaje po tome što ne pomera kožu na obrazima i ne pravi pritisak na jednoj tački.
Sedenje na motoru u salonu ili u dvorištu prodavca otkriva više od svakog opisa. Proverava se domašaj ručica, položaj kolena, da li se stopalo prirodno naslanja na papučice i da li ručica kvačila može da se drži bez zamora. Ako je moguće, motor se odvozi u laganoj vožnji sa promenom nekoliko brzina kako bi se osetio odziv na gas i rad kočnica. Ono što je nezgodno prvog dana postaće nepodnošljivo posle dva meseca vožnje kroz gradske gužve.
Motocikl manje kubikure je u održavanju izuzetno pristupačan, ali troškovi nisu samo gorivo. Postoje redovni servisi sa zamenom ulja i filtera, podešavanje i mazanje lanca, zamena pneumatika koji se na motociklu troše brže od automobilskih, zamena kočionih pločica i registracija sa osiguranjem. Kod većih i snažnijih mašina guma može trajati samo jednu sezonu ako se vozi intenzivno. Realan plan troškova pre kupovine sprečava situaciju u kojoj motor stoji zbog neplaniranog servisa.
Prva grupa problema je vezana za rad u mestu i pri malim brzinama, dakle polazak, okretanje na uskom prostoru i zaustavljanje sa nogom na zemlji. Druga grupa je pogled, jer početnici gledaju blizu ispred prednjeg točka umesto daleko kroz krivinu, pa im putanja postaje nesigurna. Treća grupa je preteran oprez u koloni, gde vozač ostane u zoni koju drugi vozači ne vide. Sve tri grupe se rešavaju vođenom vežbom na poligonu i u realnom saobraćaju, a ne kilometrima nasumične vožnje.
Vrlo često se posle prvih časova obuke izbor motora promeni, i to je sasvim normalno. Kada čovek prvi put oseti težinu mašine, rad kvačila i visinu sedišta u kretanju, kriterijumi se pomere sa izgleda na kontrolu i udobnost. Zato se prvo polaže kategorija i uči vožnja, a motor kupuje kada postoji jasan osećaj šta vam odgovara. Vozač koji je prvi motor izabrao po meri svojih sposobnosti napreduje mirno i sigurno, a to je i najkraći put do vožnje koja donosi zadovoljstvo umesto napetosti.
