Dan kada dobijete vozačku dozvolu je veliki dan, ali za mlade vozače u Srbiji taj dan ne donosi potpunu slobodu odmah. Prvi period vožnje reguliše probna vozačka dozvola, sa pravilima koja su među strožima u regionu. Poznavanje tih pravila nije samo pitanje izbegavanja kazne, već i razumevanja zašto je početni period statistički najrizičniji deo vozačkog života.
Probna vozačka dozvola je dozvola koju dobija svaki novi vozač posle uspešno položenog vozačkog ispita. Njena svrha je da se prvo iskustvo u saobraćaju stiče u uslovima sa manje rizika, jer podaci pokazuju da su prve dve godine samostalne vožnje period sa najvećom verovatnoćom teške nezgode. Zbog toga postoje ograničenja brzine, snage vozila i noćne vožnje, koja se ukidaju kada period prođe. Sistem nije kazna za mlade nego mehanizam koji im daje vreme da razviju procenu situacija.
Za vozače koji su ispit položili sa navršenih devetnaest godina ili više, probni period traje dve godine. Za one koji su ispit položili pre devetnaeste godine, probna dozvola važi do navršene dvadeset prve godine života, što znači da može trajati i duže od dve godine. Kod polaganja u okviru profesionalne obuke probni period traje kraće. Po isteku perioda ne polaže se nikakav dodatni ispit, već se podnosi zahtev za izdavanje redovne dozvole.
Za vozače sa probnom dozvolom važi apsolutna zabrana alkohola, dakle nula promila, dok je za ostale vozače granica dva desetinka promila. Razlog je jednostavan, jer početnik i bez alkohola koristi veliki deo svoje pažnje na osnovne radnje sa vozilom, pa mu i minimalno umanjenje reakcije oduzima rezervu koju iskusan vozač ima. Praktično to znači da se ni jedna čaša piva ni pivo bez alkohola sumnjivog sastava ne uklapa u vožnju. Već i mala izmerena količina donosi kaznene poene koji brzo dovode do gubitka dozvole.
U naselju i van naselja ograničenja su ista kao za sve ostale vozače, dakle pedeset i osamdeset kilometara na čas. Razlika postoji na brzim putevima, gde je za probne vozače na motoputu granica devedeset, a na autoputu sto deset kilometara na čas umesto uobičajenih sto trideset. Ova razlika se često zaboravi na prvom putovanju autoputem prema Novom Sadu ili Nišu, a kamere na naplatnim rampama i patrole ne prave razliku između zabune i namere. Za probnog vozača svako prekoračenje ima teže posledice zbog niže granice kaznenih poena.
Vožnja u periodu od dvadeset tri do šest časova nije dozvoljena samostalno. Noću je vožnja moguća samo ako na prednjem sedištu sedi pratilac koji ima redovnu vozačku dozvolu najmanje pet godina. Kao izuzetak se tretira odlazak na posao i vraćanje sa posla, što je važno za mlade ljude koji rade u smenama. Razlog za ovo pravilo je što se noću spajaju umor, smanjena vidljivost i veća verovatnoća susreta sa vozačima pod uticajem alkohola.
Probni vozač ne sme samostalno da upravlja vozilom čija snaga motora prelazi osamdeset kilovata, što je oko sto devet konjskih snaga. Vozilo veće snage sme se voziti samo uz nadzor osobe koja ima vozačku dozvolu B kategorije duže od pet godina. Ovo pravilo iznenadi mnoge, jer i potpuno običan porodični dizel automobil danas često prelazi tu granicu, pa se prekršaj napravi bez ikakve namere. Snaga motora se proverava u saobraćajnoj dozvoli pre nego što se sedne za volan.
Za probne vozače telefon je zabranjen u svakom obliku, uključujući i uređaje koji omogućavaju razgovor bez držanja telefona u ruci, dok redovni vozači smeju da koriste hands free. Istraživanja pokazuju da glavni problem nije ruka na telefonu, već podeljena pažnja u mozgu, koja kod početnika oduzima znatno više kapaciteta nego kod iskusnog vozača. Praktično rešenje je da se telefon pre polaska stavi u režim vožnje ili u pretinac. Ako je razgovor neophodan, vozilo se bezbedno zaustavlja na dozvoljenom mestu.
Vozilo kojim upravlja probni vozač mora imati vidno istaknutu oznaku sa slovom P. Oznaka se postavlja tako da je vidljiva ostalim učesnicima u saobraćaju, a u praksi se koriste nalepnice ili magnetne varijante za slučaj vožnje tuđeg automobila. Vožnja bez oznake je prekršaj sa novčanom kaznom, ali važnija je njena stvarna funkcija, jer drugi vozači prema označenom početniku ostavljaju veće odstojanje i imaju više tolerancije. Oznaka se kupuje u većini auto škola i prodavnica auto opreme.
Granica za probnog vozača je devet kaznenih poena, dok je za redovnu dozvolu ta granica osamnaest. To znači da se dva ili tri prekršaja mogu skupiti mnogo brže nego što ljudi očekuju, jer prolazak kroz crveno svetlo, nevezani sigurnosni pojas i upotreba telefona zajedno već čine tu granicu. Ako dozvola bude oduzeta, sledi ponovna obuka, ponovni teorijski i praktični ispit i novi lekarski pregled. Zato se probni period isplati voziti konzervativno, jer je cena greške nesrazmerno visoka.
Probna vozačka dozvola izdata u Srbiji priznaje se u nekim susednim zemljama, dok u pojedinim ne važi, pa se pre puta obavezno proverava aktuelno stanje za konkretnu državu. Situacija se menja kroz bilateralne sporazume, zato je jedino pouzdano rešenje provera kod Ministarstva unutrašnjih poslova ili Auto moto saveza neposredno pre putovanja. Isto važi i za pitanje pratioca i ograničenja brzine u drugoj državi, jer strana pravila mogu biti drugačija.
Probni period je najbolja prilika da se stekne mirna rutina bez pritiska. Praktični pristup je da se prvih meseci vožnja planira unapred, da se izbegava vožnja u najgušćim satima dok se ne stekne sigurnost i da se svaka nova situacija, kao što su autoput, noćna vožnja i vožnja po snegu, prvi put prođe uz iskusnog vozača na suvozačkom mestu. Mnogi mladi vozači u tom periodu uzimaju i nekoliko časova kondicione vožnje kako bi pod nadzorom instruktora prošli parkiranje u tesnim mestima i vožnju nepoznatim delovima grada. Veštine stečene u toj godini određuju kakav vozač postajete za sledećih trideset.
