Autoput je za većinu novih vozača najveći psihološki skok posle položenog ispita. Brzine su veće, sve se odvija ranije nego u gradu i nema semafora koji bi dao pauzu za razmišljanje. Ipak, statistike pokazuju da je autoput po kilometru najbezbedniji tip puta, jer nema susretnog saobraćaja, pešaka i raskrsnica. Ono što ga čini bezbednim je predvidljivo ponašanje svih vozača, i zato prvi izlazak na autoput treba naučiti kao skup jasnih postupaka.

Šta pripremiti pre prvog izlaska na autoput

Priprema počinje pre nego što se sedne u vozilo. Proveravaju se pritisak u pneumaticima, nivo ulja i tečnosti za pranje stakla, jer sve to na dužoj vožnji na većoj brzini postaje bitno. Ruta se pogleda unapred, dakle koje su naplatne rampe, gde je izlaz i gde su odmorišta, kako se navigacija ne bi gledala u toku vožnje. Sedište i retrovizori se namesti pre polaska, a telefon se odloži i stavi u režim vožnje.

Kako se pravilno ulazi na autoput preko trake za ubrzanje

Traka za ubrzanje postoji zato da vozilo dostigne brzinu toka pre uključivanja, a ne da čeka u njoj. Postupak ima tri koraka, prvo se pogleda situacija u desnoj traci autoputa preko retrovizora i preko ramena, potom se ubrzava do brzine toka saobraćaja, i na kraju se uz uključen pokazivač smera vozilo uklapa u prazninu koja je uočena. Najveća greška početnika je ulazak na autoput brzinom od sedamdeset kilometara na čas, jer vozila u desnoj traci moraju naglo da koče. Ako praznine nema, koristi se ostatak trake za usklađivanje brzine, a nikada se ne staje u traci za ubrzanje osim u nuždi.

Koja traka je vaša i zašto se ne vozi stalno u srednjoj

Osnovno pravilo je vožnja krajnjom desnom trakom, a leve trake se koriste za preticanje. Vozilo koje trajno drži srednju ili levu traku, iako je desna slobodna, otežava tok saobraćaja i primorava druge na preticanje sa desne strane, što je i zabranjeno i opasno. Praktično to znači da se posle svakog preticanja vraćate u desnu traku kada je to bezbedno. Kod gustog saobraćaja u više traka, vožnja u traci koja odgovara vašoj brzini je normalna, ali čim se saobraćaj proredi, mesto vozača je desno.

Kako se pretiče na autoputu korak po korak

Preticanje se planira nekoliko sekundi unapred, a ne u trenutku. Redosled je uvek isti, prvo pogled u unutrašnji i levi retrovizor i provera mrtvog ugla, potom pokazivač smera, potom prelazak u levu traku bez naglog pokreta, zatim ubrzanje i preticanje, i na kraju pogled u desni retrovizor i vraćanje kada se celo preticano vozilo vidi u retrovizoru. Ne pretiče se ako se već vidi da će za par sekundi vozilo iz leve trake doći na vaše mesto. Preticanje sa desne strane je zabranjeno, osim u koloni gde se trake kreću različitim brzinama.

Zašto je mrtvi ugao na autoputu najveći rizik

Na velikim brzinama vozilo koje se približava iz zadnje leve zone stiže mnogo brže nego što se čini, pa nekoliko sekundi neproverenog mrtvog ugla može biti dovoljno za sudar. Zato provera pre svakog prelaska trake obuhvata retrovizor i kratak pogled preko ramena, čak i u vozilima koja imaju senzore za mrtvi ugao, jer senzori ponekad ne prepoznaju motocikl. Motocikli su na autoputu posebna kategorija, jer imaju mali profil i visok tempo približavanja. Isto važi i za vozila bez uključenih svetala u sumrak.

Kako se određuje bezbedno odstojanje na autoputu

Na sto trideset kilometara na čas vozilo prelazi oko trideset šest metara u jednoj sekundi, pa se odstojanje mora meriti u sekundama, ne u metrima na oko. Merenje je jednostavno, kada vozilo ispred prođe pored bandere ili table, počinjete da brojite, i do vašeg dolaska do istog objekta treba da prođu najmanje dve sekunde, a po kiši i noću četiri. Vozači koji drže malo odstojanje ništa ne dobijaju, jer zbog toga koče znatno češće, troše više goriva i ostavljaju sebi manje prostora za bilo koju iznenadnu situaciju.

Kako se izlazi sa autoputa bez naglog kočenja

Izlazak se priprema unapred, jer se brzina ne smanjuje na autoputu nego u traci za usporavanje. Postupak je da se najkasnije nekoliko stotina metara pre izlaza pređe u desnu traku, uključi pokazivač smera, uđe u traku za usporavanje i tek u njoj počne kočenje do brzine potrebne za krivinu izlaza. Krivine na izlaznim rampama često imaju ograničenja koja izgledaju preterano niska, a razlog je što se posle duge vožnje velikom brzinom subjektivni osećaj brzine pomera nadole. Ako se izlaz propusti, ide se do sledećeg, jer vraćanje unazad ili preko razdelnog pojasa je izuzetno opasno i zabranjeno.

Zašto se pojavljuje osećaj da vozite sporo posle autoputa

Duga vožnja na velikoj brzini stvara privikavanje kod koga mozak sto kilometara na čas počne da procenjuje kao osamdeset. Zbog toga se najveći broj grešaka pravi u prvim minutima posle izlaska sa autoputa, kada vozač ulazi u naselje i ne oseća da vozi previše brzo. Rešenje je da se posle izlaza brzina proverava na brzinomeru, a ne po osećaju, i to nekoliko puta u prvih nekoliko minuta. Isti mehanizam objašnjava i zašto se u krivinama izlaznih rampi tako često čuje škripa guma.

Kako se prepoznaje umor i zašto je opasniji od brzine

Autoput je monoton i upravo ta monotonija stvara mikrospavanje, kratke prekide budnosti od jedne do nekoliko sekundi. Znakovi su češće žmirkanje, težina očnih kapaka, promašena skretanja, nemogućnost da se setite prethodnih nekoliko kilometara i potreba da se stalno menja položaj u sedištu. Kada se pojave, ne pomažu ni kafa ni muzika ni otvoren prozor, nego pauza od petnaest do dvadeset minuta na odmorištu. Pravilo koje koriste profesionalni vozači je pauza posle svakih dva sata vožnje.

Šta se radi u slučaju kvara ili prinudnog zaustavljanja

Ako vozilo počne da gubi snagu, cilj je da se dođe do zaustavne trake i to sa uključenim svim pokazivačima smera. Vozilo se zaustavlja što više desno, uključuju se sva četiri pokazivača, obavezno se stavlja reflektujući prsluk pre izlaska iz vozila, a trougao se postavlja na dovoljnoj razdaljini iza vozila. Putnici izlaze na desnu stranu i sklanjaju se iza zaštitne ograde, a ne ostaju u vozilu ni pored njega. Zaustavna traka nije mesto za pauzu ni za razgovor telefonom, jer je statistički jedno od najopasnijih mesta na putu.

Kako da prvi izlazak na autoput bude što lakši

Najbolji početak je kraća deonica u sredini dana, kada saobraćaj nije gust, i to sa iskusnim vozačem na suvozačkom mestu. Prvi put se ne planira preticanje kamiona ni vožnja levom trakom, već samo uključivanje, mirna vožnja desnom trakom, jedno preticanje ako se ukaže bezbedna prilika i izlazak. Mnogi vozači tu prvu vožnju prođu kroz kondicionu vožnju sa instruktorom, jer se u toj varijanti sve radi uz komentar i ispravku u realnom vremenu. Posle dve do tri takve vožnje, autoput postane najmirniji deo dana za volanom, upravo zato što je predvidljiv.