Nešto što svaki motociklista već radi, a da toga nije svestan
Postoji jedna tehnika upravljanja motorom koja u glavi početnika deluje potpuno nelogično, pa čak i pogrešno, a zapravo je ono što svaki motociklista već radi svaki put kada skrene. Zove se kontraskretanje i predstavlja način na koji se jednotragim vozilom zapravo upravlja pri iole većim brzinama. Fascinantno je to što većina vozača godinama koristi kontraskretanje a da uopšte ne zna da to radi, jer se sve odvija instinktivno i suviše brzo da bi se svesno primetilo. Kada jednom razumeš kako motor stvarno skreće, ne samo da ćeš bolje shvatiti sopstvenu vožnju, već ćeš dobiti moćan alat za sigurno i precizno vođenje motocikla kroz krivine.
Zašto motor ne skreće kao automobil
Da bi razumeo kontraskretanje, prvo moraš da zaboraviš logiku upravljanja automobilom, jer motocikl funkcioniše po sasvim drugačijim pravilima fizike. Automobil je četvorotrago vozilo koje jednostavno prati smer u koji okreneš točkove, dok motocikl mora da se nagne u stranu da bi promenio pravac. Upravo to naginjanje, a ne obično okretanje volana odnosno upravljača, ono je što motor uvodi u krivinu. Ključno pitanje je kako motor navesti da se nagne, i tu na scenu stupa kontraskretanje, jer se ispostavlja da se nagib postiže na način koji je suprotan svakoj intuiciji početnika koji dolazi iz sveta četvorotragih vozila.
Šta se zaista dešava kada guraš upravljač
Suština kontraskretanja krije se u jednostavnom, ali neobičnom principu, a to je da za skretanje u jednu stranu blago gurneš upravljač u suprotnu stranu. Ako želiš da skreneš levo, kratko pritisneš levu ručicu upravljača od sebe, čime motor izbaci točak neznatno udesno i tako ga natera da se nagne ulevo i uđe u krivinu. Zvuči potpuno naopako i mnogima je teško da poveruju dok sami ne obrate pažnju, ali upravo tako motor funkcioniše na svim brzinama iznad hodne. Kada pritisneš upravljač na strani u koju želiš da skreneš, motor se nagne baš u tom smeru, i to je čitava tajna precizne kontrole motocikla kroz zavoje.
Zašto se sve to dešava, a da toga nisi svestan
Prirodno je da se zapitaš kako je moguće da nešto tako važno radiš a da toga nisi svestan, i odgovor leži u tome da ljudski mozak izuzetno brzo uči da održava ravnotežu. Isto kao što voziš bicikl bez razmišljanja o tome kako balansiraš, tako i na motoru instinktivno primenjuješ sitne pokrete upravljačem koji drže vozilo u ravnoteži i vode ga kroz krivine. Problem nastaje samo u kritičnim situacijama, kada iznenada moraš naglo da izbegneš prepreku, jer tada instinkt neiskusnog vozača ume da zakaže. Vozač koji svesno razume kontraskretanje može u takvom trenutku brzo i tačno da usmeri motor, dok onaj koji se oslanja samo na instinkt lako izgubi dragocene delove sekunde.
Kako kontraskretanje da iskoristiš u naglim manevrima
Prava vrednost svesnog poznavanja kontraskretanja pokazuje se upravo u trenucima kada moraš hitro da reaguješ. Kada ti neko iznenada iskoči pred motor ili se pred tobom pojavi prepreka koju moraš da zaobiđeš, svesna primena kontraskretanja omogućava ti da motor gotovo trenutno usmeriš u bezbednom smeru. Umesto da se ukočiš ili napraviš pogrešan pokret, znaš tačno šta da uradiš, pa kratko gurneš upravljač u stranu u koju želiš da skreneš i motor te posluša odmah. Ta sposobnost brzog i preciznog izbegavanja prepreke može doslovno da spreči pad ili sudar, zbog čega mnogi iskusni motociklisti kontraskretanje smatraju veštinom koja spasava živote.
Brzina menja sve, pa i način upravljanja
Važno je razumeti da kontraskretanje deluje pri brzinama iznad koraka, dok se pri veoma maloj brzini motor kontroliše drugačije, klasičnim okretanjem upravljača. Zato u zoni parkinga ili pri sporom manevrisanju važe druga pravila, a čim ubrzaš iznad hodne brzine, na scenu stupa kontraskretanje kao dominantan način vođenja motora. Ta granica je nešto što svaki motociklista mora da oseti, jer se tehnika upravljanja menja u zavisnosti od brzine kojom se krećeš. Razumevanje te razlike pomaže ti da shvatiš zašto se motor ponaša različito u sporim manevrima i u brzoj vožnji kroz otvorene krivine, i zašto isti pokret upravljača ne daje isti rezultat na svim brzinama.
Kako da postaneš svestan onoga što već radiš
Najbolji način da kontraskretanje pretvoriš iz instinkta u svesnu veštinu jeste da tokom vožnje na sigurnom i praznom putu obratiš pažnju na to šta rade tvoje ruke. Kada svesno primetiš da za skretanje ulevo blago pritiskaš levu ručicu, dobijaš potvrdu da si sve vreme to i radio, samo nesvesno. Vežbanjem u bezbednim uslovima taj pokret postaje deo tvog svesnog repertoara, pa u kritičnoj situaciji ne moraš da se oslanjaš na sreću. Iskusni instruktori upravo zato skreću pažnju motociklistima na kontraskretanje, jer vozač koji razume mehaniku sopstvene vožnje daleko je sigurniji od onoga koji samo vozi po osećaju bez razumevanja zašto se motor ponaša baš tako.
Znanje koje razdvaja sigurnog od prosečnog motocikliste
Ono što razlikuje istinski sigurnog motocikliste od prosečnog nije samo iskustvo, već i razumevanje fizike sopstvenog vozila. Kontraskretanje je savršen primer znanja koje na prvi pogled deluje kao suvišna teorija, a zapravo direktno utiče na tvoju sposobnost da izbegneš opasnost. Vozač koji zna kako motor skreće i zašto se naginje baš tako ima potpuniju kontrolu i sigurnije donosi odluke u zahtevnim situacijama. Zato razumevanje ovakvih tehnika nije stvar puke radoznalosti, već deo ozbiljnog pristupa vožnji motora u kome se sigurnost gradi na znanju, a ne samo na refleksima i sreći.
Karaburma i temelji sigurne vožnje motora
Za sve motocikliste sa Karaburme i okolnih delova Beograda koji žele da razumeju svoj motor do najsitnijih detalja, temelji ovakvog znanja postavljaju se još tokom kvalitetne obuke za A kategoriju. U auto školi TREF na Karaburmi instruktori kandidatima približavaju ne samo osnovne radnje, već i logiku iza upravljanja motorom, jer vozač koji razume zašto se motocikl ponaša na određeni način postaje sigurniji i spremniji za sve što ga na putu čeka. Kada jednom shvatiš tajnu kontraskretanja, gledaš svoju vožnju drugačijim očima i postaješ motociklista koji vozi sa razumevanjem, a ne samo po instinktu.
